Стигла сам јако касно, торба ми је нестала у аутобусу. Била сам мало узнемирена, уморна и знојна. Почели су да се брину о мени као о члану породице, дали су ми одећу, четкицу за зубе и све остало. Понудили су ми да седнем на чашу, када сам рекла да је боље да се истуширам и пријавим губитак торбе, покуцали су на врата са боцом вина и хватачем комараца... тако дивно. Желим им сву срећу и ако желите да идете у Трибуњ, ево вам места. Заборавила сам нешто, када су ми дани прошли и нисам имала где да останем, потражили су ми ново место, по цени коју сам могла да приуштим. Онда ми је отац показао место, на 34°, шта да кажем, невероватно
прочитај вишечитај мање
